Was geschieht, wenn sich ein etwas kindisch wirkender vierzigjähriger Professor in eine siebzehnjährige Schülerin verliebt, die eine schwere Krankheit viel reifer macht als ihr wirkliches Alter? Und wie gehen die beiden mit diesem gefährlichen Abenteuer um? Mit diesem spannenden Liebesroman zeigt uns Ferić, wieviel Ironie, aber auch Unerwartetes und Wunderbares sich in unserem Alltagsleben finden lässt.

Patras ist hier nicht nur der bekannte griechische Hafen, sondern auch ein symbolischer Ort, von dem uns die Reise zu all dem führt, was wir alle wenigstens einmal im Leben erleben möchten.

Die Kinder von Patras ist einer der schönsten Liebesromane, die wir in der letzten Zeit gelesen haben. Obwohl es sich um die 'verbotene' Liebe zwischen einem Gymnasialprofessor und einer kranken Schülerin handelt, können sämtliche Kommissionen für Anstand und Moral beruhigt sein, denn alles was zwischen den beiden geschieht, und es geschieht Liebe, ist mehr als literarisch begründet. - Jagna Pogačnik, Jutarnji list

**

Što se događa kad se djetinjasti četrdesetogodišnji profesor zaljubi u sedamnaestogodišnju učenicu koju je teška bolest učinila puno zrelijom od njezina realnog doba? I kako se njih dvoje "nose" s tom opasnom ljubavnom avanturom? U ovom ljubavnom romanu Ferić nam je kroz napetu priču pokazao koliko se ironije, ali i neočekivanog i čudesnog može naći u našim svakidašnjim životima.

Patras ovdje nije samo poznata grčka luka, nego i simboličko mjesto iz kojega kreće naše putovanje prema onome što svi u životu želimo bar jednom doživjeti.

Djeca Patrasa jedan je od najljepših ljubavnih romana koje smo čitali u zadnje vrijeme. Iako se radi o 'zabranjenoj' ljubavi profesora i bolesne učenice, komisije za ćudoređe mogu ostati mirne jer sve što se među njima događa, a događa se ljubav, više je nego literarno utemeljeno. - Jagna Pogačnik, Jutarnji list

Zoran Ferić, rođen je 1961. godine u Zagrebu. Diplomirao je jugoslavistiku na Filozofskom fakultetu u Zagrebu i od 1994. godine radi kao profesor hrvatskog jezika u XVIII. Gimnaziji u Zagrebu. Priče objavljuje u časopisima i novinama od 1987. godine. Prvu knjigu priča, "Mišolovka Walta Disneya", objavio je 1996. godine u Nakladi MD. Deset godina poslije dobio je za nju Nagradu Dekada. Za drugu knjigu priča, "Anđeo u ofsajdu", objavljenu 2000. dobio je Nagradu Ksaver Šandor Gjalski i Nagradu Jutarnjeg lista za proznu knjigu godine. Prvi roman "Smrt djevojčice sa žigicama" objavio je 2002. godine, a sljedeće godine izlazi mu zbirka kolumni pod naslovom "Otpusno pismo" koje je pisao za tjednik Nacional. Roman "Djeca Patrasa" objavio je 2005. u biblioteci Premijera Jutarnjeg lista. Nakon šest godina pisanja, 2011. izlazi mu roman "Kalendar Maja" za koji je dobio Nagradu Vladimir Nazor, Nagradu Jutarnjeg lista, Nagradu Grada Zagreba i Nagradu pulskog sajma knjiga (Kiklop). Druga knjiga izabranih kolumni "Apsurd je zarazna bolest" izašla je 2012. godine. Tri godine poslije javlja se novim romanom "Na osami blizu mora" (2015.) za koji dobiva Nagradu Fran Galović, a 2020. romanom "Putujuće kazalište" za koji je ponovo dobio Nagradu Ksaver Šandor Gjalski za najbolju proznu knjigu.

Do sada je objavio tri slikovnice, "San ljetne noći" (Nagrada Grigor Vitez, 2019.), "Suze svetog Lovre" (2020.) i "Romeo i Julija" (2021.). Godine 2018. izabran je za predsjednika Hrvatskog društva pisaca. Knjige su mu prevedene na desetak jezika. Živi u Zagrebu i redovito održava radionice pisanja u Booksi i CeKaPe-u.

© Bilješke o knjigama izrađene su na osnovu informacija dobivenih od nakladnika i njihove dodatne uredničke obrade temeljem uvida u sadržaj knjige, te se kao takve ne smiju prenositi bez prethodnog dogovora s uredništvom portala.